UTIČITE NA SVOJ HOLESTEROL

Holesterol je, uz trigliceride, masnoća u ljudskoj krvi, nužna za normalno funkcionisanje našeg organizma. Bez holesterola ne bismo mogli da živimo, ali nije dobro ni ako ga imamo previše, jer je njegov visok nivo u krvi rizični faktor za nastanak kardiovaskularnih bolesti.

Osim što se unosi hranom, ponajviše onom životinjskog porekla, holesterol se stvara i u ljudskoj jetri. On je, da spomenemo samo najvažnije njegove uloge, sastojak ćelijskih membrana, nužan je u procesu stvaranja polnih hormona i hormona nadbubrežne žlezde i nezamenljiv učesnik procesa nastanka žučne kiseline.


Šta su LDL i HDL holesterol

Poznata je podela na LDL-holesterol i HDL-holesterol, ali kakva je zapravo njihova funkcija u našem telu?

Kako bi holesterol uopšte mogao da se transportuje krvlju iz jetre ili sistema za varenje do svake ćelije i tkiva u organizmu, on se spaja s određenim belančevinama u lipoproteine. Najvažnije vrste lipoproteina su LDL i HDL čestice; ove prve odlažu holesterol u organe i tkiva, pa dakle i u zidove krvnih sudova, a ove druge prikupljaju višak holesterola iz organa i tkiva i prenose ga u jetru, “čisteći” na taj način telo od prevelike količine ove masnoće. Zbog toga se holesterol iz LDL lipoproteina naziva “lošim”, a onaj iz HDL “dobrim”.

Poželjne vrednosti

Preporučena vrednost ukupnog holesterola u krvi trebalo bi da bude manja od 5,0 mmol/L. Pritom, LDL-holesterol ne bi smeo da pređe 3,0 mmol/L, dok bi HDL-holesterol trebalo da bude što viši, a njegova najniža preporučena vrednost je 1,0 mmol/L. Viši nivo HDL-holesterola ukazuje na manji rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti.

Vrednosti holesterola nisu “zapečaćene”. One su promenljive i na njih se može uticati stilom života, ponajpre navikama u ishrani, nivoom fizičke aktivnosti i uzimanjem lekova (statina).

Nije samo srce na udaru

Povećane vrednosti holesterola su jedan od najvažnijih rizičnih faktora za razvoj srčanih i kardiovaskularnih bolesti. Zabluda je da povišeni holesterol “muči” samo starije – povećane vrednosti masnoća u krvi mogu i kod mladih ljudi dovesti do nastanka plaka (naslaga) na zidovima krvnih sudova i pitanje je vremena kada će doći do nekog oblika začepljenja.

Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da zbog previše LDL-holesterola u krvi ne pate samo srce i krvni sudovi, već da njegove visoke vrednosti mogu znatno povećati i rizik razvoja demencije u staračkom dobu, Alchajmerove bolesti ili oštećenja moždanih sudova.

Američki i finski istraživači tokom 40 godina posmatrali su oko 10 hiljada žena i muškaraca. Utvrdili su da u slučajevima u kojima vrednost ukupnog holesterola iznosi više od 6,1 mmol/L rizik od pojave Alchajmerove bolesti naraste za čak 60 posto. No, i kod nižih vrednosti, ali viših od 5,1 mmol/L, rizik od razvoja demencije raste za približno 50 posto. Zašto je tako, još nije objašnjeno, ali istraživanje je pokazalo i da osobe koje su imale povišeni holesterol pa su ga kroz duže razdoblje snižavale lekovima primetno ređe obolevaju od Alchajmerove bolesti.

“Epidemija” pogađa trećinu odraslih

U Evropi gotovo trećina odraslog stanovništva ima povišeni holesterol. Povećana opasnost od razvoja demencije je dodatni razlog zbog kojeg bismo trebali nešto da preduzmemo protiv “epidemije” previsokog holesterola.

Delotvorna medicinska mera je terapija statinima. To su lekovi koji snižavaju nivo holesterola u krvi delujući na enzim koji kontroliše njegovu proizvodnju u jetri, a koriste se i u prevenciji i lečenju ateroskleroze. Nedavno istraživanje sprovedeno na bostonskom Harvard Medical School na više od 17 hiljada pacijenata pokazalo je da terapija statinima može smanjiti rizik od pojave moždanog i srčanog udara za čak 44 posto. Isto vredi, pokazali su rezultati, i za osobe koje nemaju nužno povišeni holesterol, ali imaju povišene upalne markere.

Holesterol nije jedino merilo

S druge strane, budući da se nivo lošeg holesterola može sniziti uvođenjem zdravih životnih navika, često se raspravlja o tome koja je granica iznad koje povišeni holesterol treba lečiti lekovima. Pri proceni opasnosti od razvoja srčanih i kardiovaskularnih bolesti ne uzima se u obzir samo vrednost nivoa holesterola, već ukupni individualni rizik pacijenta.

Uglavnom se kod ljudi koji nemaju znakova bolesti i nemaju ostale rizične faktore graničnom vrednošću smatra 6,1 mmol/L (240 mg/dl) za ukupni holesterol i 4,1 mmol/L (160 mg/dl) za LDL-holesterol. Ako kod pacijenta postoje rizični faktori poput gojaznosti, povišenog pritiska, nedostatka kretanja, pušenja ili bolesti srca i krvnih sudova kod roditelja i braće, granicom se smatra 5,1 mmol/L (200 mg/dl) za ukupni i 3,3 mmol/L (130 mg/dl) za LDL-holesterol.

Granica se dodatno spušta kod pacijenata s koronarnim bolestima srca, dijabetesom ili pretrpljenim srčanim udarom. Ukupni holesterol u tom slučaju ne bi smeo biti viši od 3,8 mmol/L (150 mg/dl), a LDL-holesterol trebalo bi držati ispod 1,8 mmol/L (70 mg/dl).

Lečenje ishranom i sportom

Upravo zbog relativno lake promenljivosti vrednosti holesterola, prvi korak do postizanja i održavanja njegove zdrave vrednosti ne bi smeli biti lekovi. Često je za poboljšanje stanja dovoljno uvesti određene promene u ishranu. Posebno povoljno deluje mediteranska kuhinja s mnogo povrća i voća, češćom konzumacijom ribe umesto mesa i zdravih masnoća poput maslinovog ulja. Dnevni unos masnoće ne bi trebalo da bude viši od 60 grama.

Još jedan efikasan način snižavanja nivoa holesterola je redovna umerena fizička aktivnost. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Severna Karolina sprovođeno tokom 12 godina pokazalo je da se već i kod žena koje se sportom bave lagano samo 30 minuta nedeljno poboljšava ravnoteža holesterola. Na takvu fizičku aktivnost bi trebalo zaista svi da se prisilimo – nećemo čak osećati ni bolove u mišićima nakon tako blage rekreacije, a koristi će biti.

Različite masnoće iz hrane

Višestruko nezasićene masne kiseline omega-3, kojima je bogata riba iz hladnih mora poput skuše, lososa i haringe, smatraju se “dobrim” masnoćama jer snižavaju vrednosti holesterola u krvi. Preporučuju se dva riblja obroka nedeljno sa po 200 g ribe.

Omega-6 masne kiseline kojih ima u ulju suncokreta, kukuruza ili semenkama pšenice smatraju se “dobrim” masnoćama samo uslovno. One pospešuju zaceljivanje rana ili odbranu od infekcija, međutim, ako ih je previše, gube se njihovi pozitivni efekti.

I jednostavne nezasićene masne kiseline iz maslinovog ulja, ulja repice, oraha i semenki snižavaju vrednost LDL-holesterola.

Zasićene masne kiseline iz svinjske masti, slanine, mesa, mleka, sira, maslaca i jaja, ali i avokada i kokosa, podižu vrednosti masnoće u krvi, čime se povećava rizik od pojave srčanog udara i začepljenja krvnih sudova.

Transmasne kiseline nastaju tokom industrijskih procesa hidrogenizacije biljnih ulja. Tim nezdravim mastima bogati su prženi krompirići, čips i gotova jela. Takva bi hrana trebaloda bude što ređe na jelovniku.

Šta se događa s viškom holesterola?

Ako u organizmu postoji višak holesterola, telo ga ne može iskoristiti. Zato holesterol ostaje u krvi i postupno se odlaže na zidovima krvnih sudova. U procesu oštećenja krvnih sudova, odnosno aterosklerozi, na zidovima krvnih sudova, ponajpre arterija, nakupljaju se masnoće, upalne ćelije i vezivna vlakna. Tom procesu ponajviše pogoduju povišene vrednosti LDL-holesterola u krvi, opasne materije koje unosimo u organizam i odlaze u krv (poput nikotina) te oštećenja nastala zbog povišenog krvnog pritiska. Spomenute naslage (plakovi) postupno sužavaju obim arterije i smanjuju njenu elastičnost uzrokujući tako razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*